subota, 9. siječnja 2016.

Stare rudarske mašine idu u muzej

KOSTOLAC: Stare rudarske mašine idu u muzej 

Zbog osnivanja muzeja, svim bivšim rudarima i građanima upućen je apel da pomognu u njegovom opremanju, ustupanjem navedenih predmeta iz porodičnih kolekcija. Za uzvrat, njihova imena biće vidno istaknuta pored poklonjenih eksponata

- Na ovu lokaciju biće dopremljene predratna “parnjača” i stare rudarske mašine, koje će biti zaštićene od korozije i postavljene kao centralni eksponati u muzejskoj postavci na otvorenom. U njihovoj blizini naći će se i veliki amfiteatar, zelene površine, fontana i pešačke staze. Unutrašnju postavku, koja će zauzimati 320 kvadrata, činiće rudarski alati i oprema, kao i arhivska dokumenta i fotografije – najavili su u Privrednom društvu “Termoelektrane i kopovi Kostolac“.Privredno društvo “Termoelektrane i kopovi Kostolac” počelo je završne pripreme za izgradnju Muzeja rudarstva, koji će svedočiti o rudarskoj tradiciji u kostolačkom kraju, dugoj 14 decenija. Muzejska zgrada, u koju će se uložiti 372 miliona dinara, biće deo kompleksa površine od oko dva hektara, koji će se nalaziti na prostoru nekadašnjeg ugljenokopa “Klenovnik”.
Zbog osnivanja muzeja, svim bivšim rudarima i građanima upućen je apel da pomognu u njegovom opremanju, ustupanjem navedenih predmeta iz porodičnih kolekcija. Za uzvrat, njihova imena biće vidno istaknuta pored poklonjenih eksponata.
Foto: Telegraf
Foto
– Muzej rudarstva predstavljaće savremeni multimedijalni centar, koji će se baviti ne samo izlaganjem eksponata, već i aktivnim pristupom istoriji preduzeća, rudarstvu i budućem razvoju, uz primenu projektora i video-bimova. U muzejskom prostoru biće namenski formirana i stručna biblioteka rudarstva i energetike, sa predstavljenim savremenim sredstvima rada – kažu u TE-KO Kostolac.
Inicijativa o osnivanju Muzeja rudarstva pokrenuta je još pre tri decenije, sa ciljem očuvanja tradicije koja datira još od 1870. godine. Tada je u ovom kraju započela eksploatacija mrkog uglja iz jame “Stari Kostolac”, zahvaljujući Đorđu Vajfertu (1850-1937), beogradskom industrijalcu i tadašnjem guverneru Narodne banke.

0 komentari: